др ум. Светлана Савић
Светлана Савић (1971, Београд) дипломирала је 1998. године на Одсеку за композицију Факултета музичке уметности у Београду у класи редовног професора Срђана Хофмана, магистрирала 2006. године у класи редовног професора Зорана Ерића, а докторски уметнички пројекат под називом „Сонети, за женски глас, виолончело, клавир и електронику“, под менторством редовног професора Срђана Хофмана, одбранила је 2014. године. На Катедри за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности ради од 1999. године, као редовни професор од 2020. године. Од 2011. године године предаје на Интердисциплинарним студијама Универзитета Уметности у Београду.
Добитница је Мокрањчеве награде за 2014. годину, за композицију „Заробљена“ и награде часописа Музика класика, за композицију „О вуковима и возовима“ 2016. године. Током студија је освојила две студентске награде на Међународној трибини композитора и награду из фонда „Василије Мокрањац“ 2001. године. Добитница је стипендије Владе Републике Србије 2002. године. За успешан рад у настави на Катедри за композицију и оркестрацију добила је захвалницу Факултета музичке уметности 2004. године.
Њене композиције су извођене на фестивалима и концертима у Србији, Аустрији, Литванији, Немачкој, Француској, Данској, Белгији, Италији, Израелу, Јапану, САД, Јужној Африци и Намибији. Сарађивала је са реномираним извођачима, ансамблима и оркестрима као што су Београдска Филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Академски хор „Collegium musicum“, БГО „Душан Сковран“, Гудачи Светог Ђорђа, Ансамбл за нову музику, Ансамбл „Градилиште“, Ансамбл „Metamorphosis“, трио „Покрет“, „Fujita trio“ и други.
Значајније композиције Светлане Савић су „Сирота тужна Дон Хуанова кћи“ за солисте, женски хор и електронику, „Quincunx“ за гудачки оркестар, „Sustineo“ и „Екстраверзије“ за симфонијски оркестар, „Песме о звездама“ за женски хор и камерни оркестар, „Ре-верзије“ за камерни ансамбл, „Заробљена“, за женски хор и електронику и „Сонети“, за женски глас, виолончело, клавир и електронику.