мр Никола Мијаиловић
Баритон Никола Мијаиловић је уметник чија каријера оличава посвећеност, изузетну радну етику и врхунско музичко образовање. Његово име се издваја међу водећим уметницима региона и интернационалне оперске сцене, како због дубоког разумевања вокалне уметности, тако и због континуираног ангажмана у интерпретацији комплексних оперских ликова.
Опус Мијаиловићевог репертоара представља праву реткост, како по ширини, тако и по дубини. Близу педесет улога које је оживео на сцени обухватају дела из свих музичких епоха, од барока до модернизма, што његове уметничке домете сврстава у раван са највећим именима светске опере:
Без обзира на богату музичку традицију ових простора, ретки су уметници који постижу тако висок ниво интернационалне препознатљивости. Ипак, успех какав је Мијаиловић постигао није искључиво производ његовог природног талента. Његова каријера представља пример како је таленат тек полазна тачка за резултате који се остварују кроз темељно образовање и истрајан рад.
Након завршетка основних студија на Конзерваторијуму у Бечу, магистарске студије је наставио на Куртис институту за музику у Филаделфији – једној од најпрестижнијих музичких институција у свету. Уз подршку великих имена вокалне педагогије, Мијаиловић је наставио усавршавање у водећим оперским центрима попут Миланске Скале, Париске националне Опере Бастиља и Музичке академије Запада у Санта Барбари (САД), као и на Оперској академији Ренате Ското у Албисола Марини (Италија).
Његова посвећеност и рад су у раним фазама каријере били овенчани успесима на бројним домаћим – 1. награду 1991. године на Савезном такмичењу ученика и студената музике СФРЈ. и победе на међународним такмичењима: 1. награда Марио Ланца 1994. и титула Светског победника на ”Петом међународном певачком такмичењу Лућано Павароти“ – Филаделфија (САД) 1995. отвориле су му врата за сарадњу са водећим светским диригентима и режисерима. На такмичењу „Лејла Генчер” у Истанбулу 1997. године осваја трећу награду, а 2003. године постаје финалиста такмичења „Опералија” у Брегенцу (Аустрија), такмичења под покровитељством Пласида Доминга.
Мијаиловићеве интерпретације одликује ретка комбинација техничке изврсности, музикалности и дубоког драмског израза. Као врсни полиглота, који влада енглеским, италијанским, немачким и руским језиком, он у свом певању успева да пренесе не само музички, већ и језички и културолошки контекст сваке улоге.
Његове сарадње са најпрестижнијим оперским кућама, укључујући Миланску Скалу, Бољшој театар, говоре у прилог његовој репутацији уметника који помера границе вокалне уметности. На сцени, Мијаиловић блиста као интерпретатор. Његова способност да дубоко проникне у сложене психолошке профиле ликова као што су Риголето, Скарпија или Јаго, представља ретку врлину чак и међу најискуснијим баритонима. Његов допринос савременој опери и оживљавању класичних дела чини га правим амбасадором ове уметности, како на домаћој сцени, тако и широм света.
Од самих почетака међународне каријере Николе Мијаиловића, стручна критика у Србији и широм света пратила је његов развој са изразитом пажњом. Његови наступи у водећим оперским кућама изазивали су позитивне оцене и високе похвале, што се може пронаћи како у стручним музичким часописима, тако и у рецензијама водећих светских и домаћих медија у штампаним и онлајн издањима. Критичари су од почетка препознавали и истицали његову јединствену комбинацију певачке виртуозности, топлине вокалног израза и дубоке драмске интуиције.
У рецензијама представа у којима је певао, често су се издвајале похвале за његову способност да оствари суптилну равнотежу између техничке савршености и емотивне дубине. Критичари су га издвајали као једног од ретких баритона који успевају да у потпуности оживе сложеност улога које пева, пружајући публици искуство које је истовремено вокално инспиративно и драмски уверљиво.
Као педагог и ментор млађим генерацијама, Никола Мијаиловић наставља да инспирише не само својим достигнућима, већ и својим ставом према уметности и животу. Његова каријера представља путоказ свима који стреме највишим идеалима у музици и култури.
Почетак педагошке каријере Николе Мијаиловића на Факултету музичке уметности у Београду 2003. године представљао је природан наставак његовог уметничког пута. Образовање стечено у најпрестижнијим светским институцијама и искуство са међународних оперских сцена створили су чврсту основу за његов рад са младим певачима. Педагошки приступ Николе Мијаиловића обједињује дубоко разумевање вокалне уметности, богато сценско искуство и методолошку компетентност, што је омогућило његовим студентима да достигну високе професионалне и уметничке стандарде.
Кроз више од две деценије рада на катедри за соло певање, професор Мијаиловић је обликовао генерације младих уметника који данас представљају стубове оперских ансамбала у Србији и шире. Имена попут Драгољуба Бајића, Саве Вемића, Габријеле Убавић, Михаила Шљивића, Небојше Бабића, Стевана Каранца, Марка Живковића, Ане Петричевић, Марка Пантелића, Драгане Поповић, Ане Цветковић, Вишње Радосав, Младена Продана и других сведоче о успеху његових педагошких метода. Њихови наступи у Народном позоришту у Београду,Српском народном позоришту у Новом Саду, као и на међународним сценама, потврђују уметничку вредност и интернационалну релевантност његове класе.
Уз изванредне резултате у раду са студентима, Никола Мијаиловић се истакао као активан учесник у стручним и културним активностима ван факултетских обавеза. Његово ангажовање као члана жирија на престижним такмичењима у земљи и иностранству, као што су „Музичка омладина“, „Лазар Јовановић“, ”Петар Коњовић”, ”Никола Цвејић”, „Галина Вишневскаја“, ”Сергеј Лемешев”, ”Умберто Ђордано”, ”Антонин Дворжак”, ”Стојан Стојанов Ганчев” и многа друга, говори о његовом високом угледу у музичким круговима.
Његово учешће на овим догађајима не само да афирмише значај младих талената, већ и подстиче развој вокалне уметности на глобалном нивоу.
Додатно, својим радом у музичким школама „Коста Манојловић“ и „Корнелије Станковић“, као и вођењем мастер радионица, Мијаиловић је допринео развоју вокалне уметности међу млађим генерацијама. Његов приступ, који обједињује практично искуство и теоријско знање, инспирисао је многе младе певаче и пружио им неопходну подршку за даљи професионални развој.
Међутим, његова делатност није била ограничена само на сцену и учионицу.
Мијаиловић је значајно допринео и друштвеном и институционалном развоју српске оперске сцене. Као уметнички директор Опере Народног позоришта у Београду (2021-2024.), успео је да своју визију музичке уметности унапреди у практичном и организационом смислу, истовремено афирмишући домаће уметнике и привлачећи пажњу интернационалне публике. Његов рад у овим институцијама сведочи о дубокој посвећености како уметничком развоју, тако и јачању културног наслеђа Србије. У периоду 2021-2024. године обављао је функцију Шефа Катедре за соло певање на ФМУ у Београду. Од јануара 2025. године се налази на функцији директора Опере и Балета Театра Мадленианум у Београду.
Мијаиловићев пример указује на значај ангажмана који надилази личне каријерне циљеве, те остаје инспирација свима који стреме хармонији између уметничког стваралаштва, едукативног рада и друштвеног деловања. У његовом поседу се налази и годишња награда Златни Беочуг (2023), признање које се додељује онима који омогућавају успешнији духовни живот града Београда, негују духовне вредности и вреднују научна и културна достигнућа. Добитник је и Печата Народног позоришта у Београду (2023) за допринос животу и раду Народног позоришта у Београду.