др ум. Иван Бркљачић
Иван Бркљачић, редовни професор за ужу уметничку област Композиција – композиционо-техничке дисциплине
Иван Бркљачић је рођен 1977. године у Београду. Дипломирао је 2001. године на Факултету музичке уметности, Одсек за композицију и оркестрацију, у класи проф. Срђана Хофмана. На истом факултету је 2005. године, у класи проф. Зорана Ерића завршио магистарске студије композиције, а затим 2012. одбранио докторски уметнички пројекат, на тему: Истар – циклус насцентних музичких карикатура за сценско извођење у позоришном декору, рађен под менторством проф. Срђана Хофмана.
Бројна су извођења композиција Ивана Бркљачића у Београду и осталим градовима Србије. Међу њима би се могла издвојити следећа: 1) Премијера клавирског концерта IT! у Коларчевој задужбини, са Александром Шандоровим, Бојаном Суђићем и Симфонијским оркестром РТС-а; 2) Премијерно извођење инструменталног театра Истар, у отвореном амбијенту Куле Небојша на Калемегдану; 3) Премијерно извођење Концерта за саксофон и симфонијски оркестар, под називом LOVE!, у извођењу саксофонисте Милана Савића и Београдске филхармоније, са диригентом Данијелом Рајскином; 4) Извођење композиције Откуцаји давно заборављеног сата у тумачењу диригента Феликса Милденбергера, а у оквиру обележавања сто година постојања Београдске филхармоније; 5) Ауторски концерти одржани у Великој дворани Студентског културног центра (2016), Народном позоришту у Београду (2023), Легату Славенског (2024), Великој дворани Коларчеве задужбине (2024) и Конаку кнегиње Љубице (2025). Такође, његова дела су извођена у двадесет три државе Европе, у Сједињеним Америчким државама, Канади, Бразилу, Аргентини, Јапану, Кини (укључујући и Хонг Конг), Русији и Аустралији. По поруџбини је писао композиције за Београдску филхармонију, хор Колегијум музикум, европски пројекат МУСМА, фестивале Бемус, Белеф, Saxpirience, Пиколо викенд, словеначке ансамбле Славко Остерц и 4Saxess, као и за домаће саставе: трио Покрет, трио Тембр, квартет Мокрањац, трио Сингидунум, ансамбл Градилиште, трио Donne di Belgrado, Гудаче Светог Ђорђа и тако даље. Сарађивао је са иностраним ансамблима као што су: Остравска банда из Чешке Републике, Blindman из Белгије, L’Ensemble Portmanto из Канаде, Modern Music Ensеmble из Аустралије и тако даље.
Иван Бркљачић је, пре свега кроз сарадњу са редитељком Алисом Стојановић, компоновао музику за преко четрдесет позоришних представа (Амадеус, Бог масакра, Љубав, љубав, љубав, Трст, Рибарске свађе, Дон Жуан у Сохоу, Рањени орао, 64…). Аутор је музике за играни филм Устаничка улица, у режији Мирослава Терзића и телевизијске серије Ве ефекат у коауторској режији Ђорђа Марковића и Гордана Кичића. Такође, Бркљачић у свом опусу има и један атипични пример примењене музике, настале за књигу Одмрачење сунца Саше Јованчевића.
Од 1999. године Бркљачић је био запослен као професор Музичких облика у Средњој музичкој школи Мокрањац у Београду. Од школске 2005/06. године ради на Факултету музичке уметности у Београду, најпре на Катедри за музичку теорију (где је шест студената своје мастер академске студије завршило под Бркљачићевим менторством), а затим на Катедри за композицију (тренутно је ангажован на предметима: Музички облици, Аранжирање и Методика наставе хармоније, музичких облика и контрапункта). Такође, у периоду од 2015-2024. године обављао је функцију продекана за наставу Факултета музичке уметности.
Стручна предавања и предавања о својој музици одржао је у Варшави и Вроцлаву (Пољска), Вигу (Шпанија), Буенос Ајресу (Аргентина), Источном Сарајеву (БиХ), те на универзитетима у Нишу и Новом саду, као и на Факултету драмских уметности у Београду.
Као резултат вишедеценијског бављења педагогијом настао је уџбеник под називом Од музичког тока до музичке форме. Објављен је у Београду 2022. године.
У периоду од 2007-2015. године Иван Бркљачић је деловао као уметнички селектор програма фестивала Међународна трибина композитора.
Обављао је функције у званичним телима и комисијама Удружења композитора Србије (члан Управног одбора од 2014-2018) и Сокоја (члан Управног одбора од 2014-2018. и члан Савета аутора од 2018. године), којe је у претходном периоду представљао у земљи и иностранству.
Добитник је следећих признања:
- Мокрањчева награда за 2005. годину, за композицију Када се СЕДАМ пута дигне завеса, за симфонијски оркестар,
- Статуета 41. Софест фестивала (2012) за најбољу оригинално компоновану музику, за филм Устаничка улица,
- Годишња награда часописа Музика класика, за 2012. годину, у категорији примењена музика (за филм Устаничка улица),
- Захвалница Факултета музичке уметности за допринос раду факултета (2024)
- Захвалница Удружења композитора Србије за допринос развоју музичке уметности у Србији (2025)