Предмет
Наставници на часовима предавања
др Зоран Божанић, ванредни професор
Услов
Нема посебних услова
Исход
Очекује се да по завршетку похађања наставе студенти располажу знањима о главним етапама развоја музичке теорије, као и о најзаначјнијим теоријским и методолошким поставкама
Циљ
Стицање основних знања о историјским етапама развоја музичке теорије и увид у дела и концепте најзначајнијих теоретичара
Садржај теоријске наставе
1. Одређење појма "музичка теорија"; место музичке теорије у систему музичке науке; периодизација историје музичке теорије. 2. Музичка теорија старе Грчке: поимање музике; структура науке о музици; Питагора и његова школа, Платон, Аристотел, Аристоксен, Птоломеј, Аристид Квинтилијан. 3. и 4. Учење о хармонији: звуци, интервали, лествице, родови, тонови (транспозиције), метаболе (промене), мелопеја (грађење мелодије). 5. Радионица (анализа одабраних фрагманата из музичко-теоријских радова, дискусија). 6. Музичка теорија средњег века – опште карактеристике; извори. 7. Боетије и античка традиција; учење о три рода музике и три вида хармоније; хармонија и број; концепција квадривијума. 8. и 9. Теорија дијафоније (органума): Musica enchiriadis, Scolica enchiriadis, Гвидо из Ареца – основне реформе, систем солмизације; учење о редоследу интервала на примеру трактата анонимних аутора (Трактат из Монпељеа, Ad organum faciendum /Милански трактат/, Ars organi /Ватикански трактат/). 10. Tеорија дискантуса и проблематика мензурисане музике: Франко, Јоханес де Гарландија, Пертрус диктус Палма окиоза. 11. Јоханес де Мурис и ревизија актуелног мензуралног система (Speculum musicae, Notitia artis musice, Ars contrapuncti, Compendium musicae practicae, Libellus cantus mesurabilis); теоријски допринос Филипа де Витрија. 12. Настанак теорије контрапункта. 13. и 14. Радионица (анализа одабраних фрагманата из музичко-теоријских трактата, дискусија). 15. Рекапитулација градива и припрема за испит. Испитни захтев: Одовор на два питања
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Похађање наставе и активност
10
Рад на литератури
20
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Усмени испит
70
Литература
Andrew Barker, The Science of Harmonics in Classical Greece, Cambridge University Press, Cambridge, 2007.
Thomas J. Mathiesen, Greek music theory, In Thomas Christensen (Ed.), The Cambridge History of Western Music Theory, Cambridge University Press, Cambridge, 2002, 109–135.
Edmond de Coussemaker (Ed.), Scriptorum de musica medii aevi nova series a Gerbertina altera, Durand, Paris, 1864–1876.
Martin Gerbert (Ed.), Scriptores ecclesiastici de musica sacra potissimum, Typis San-Blasianis, St. Blaise, 1784.
Petrus frater dictus Palma ociosa, Compendium de discantu mensurabili, In Johannes Wolf, Ein Beitrag zur Diskantlehre des 14. Jahrhunderts, Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft, 15, Breitkopf & Härtel, Leipzig, 1913–1914, 505–534.
Erich Reimer, Johannes de Garlandia: De mensurabili musica, Kritische Edition mit Kommentar und Interpretation der Notationslehre, Teil I, Quellenuntersuchungen und Edition, Beihefte zum Archiv für Musikwissenschaft, Band X, Franz Steiner, Wiesbaden, 1972.
Zoran Božanić, Nastanak teorije kontrapunkta, u Miloš Zatkalik i dr. (ured.), Zbornik katedre za muzičku teoriju: Muzička teorija i analiza 4, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2007, 74–87.
Холопов Юрий и Римма Поспелова, Философия гармонии Боэция, Гармония: проблемы науки и методики, Вып. 2, Ростовская государственная консерватория, Ростов на Дону, 2005, 38–66.
Римма, Поспелова, Западная нотация XI–XIV веков; Основные реформы (на материале трактатов), Композитор, Москва, 2003.
Вячеслав Шестаков, Музыкальная эстетика западноевропейского средневековья и Возрождения, Музыка, Москва, 1966.