Предмет
Наставници на часовима предавања
др Ана Стефановић, редовни професор
Наставници и сарадници на часовима вежби и ДОН
др Ана Стефановић, редовни професор
Услов
Положени испити из свих Општих историја музике из претходне године студија, као и положен испит из Семинара 1 из ОИМ или НИМ из претходне године студија
Исход
Очекује се да студенти стекну знање о свим битним аспектима барокне опере и способност да аналитички интерпретирају различите концепције опере, поджанровске варијанте и њихова главна ескпресивна средства.
Циљ
Проучавање оперског стваралштва епохе барока. Упознавање студената са главним тенденцијама барокне опере, националним стиловима, естетичким, жанровским и поетичким разликама оперског стваралаштва барокног доба. Стицање увида у историјски значај заснивања новог жанра и његових поставки у XVII и првој половини XVIII века, као и у његов утицај на касније стваралаштво на овом пољу.
Садржај теоријске наставе
1. Порекло барокне опере у XVI веку 2. Сукоб "старих" и" нових": естетичке претпоставке настанка жанра la dramma per musica: реторички модел музике и представљање афеката. 3. Фирентинска камерата и опера у Риму почетком XVII века; монодијски стил 4. Монтевердијева опера 5. Венецијанска оперска школа: Кавали, Чести и њихови савременици; представници комичне опере 6. Сценски жанрови у XVII веку у Француској и њихови представници пре Лили-ја. 7. Теоријска и стваралачка конфронтација италијанског и француског стила; 8. Лили: tragédie en musique − comédie ballet − ballet; Лилијева поставка трагедије у музици 9. Опера у Енглеској у другој половини XVII века (опера Хенрија Персла) и првој половини XVIII века. 10. Француски композитори опере и балета између Лилија и Рамоа: Кампра, Шарпантје, Муре, Детуш, Лаланде, Демаре... 11. Опера Алесандра Скарлатија 12. Opera seria и opera buffa: напуљска и венецијанска школа у првој половини XVIII века 13. Барокни "сукоби" око опере:" сукоб око Аlceste" (1674), "сукоб Лилиста и Рамиста" (1733), "сукоб буфониста" (1752); теоријска концепција опере и стваралаштво Ж. Ж. Русоа; сукоб оперских естетика Рамоа и Русоа. 14. Рамоова опера: tragédie lyrique − opéra ballet − comédie ballet; Рамoова концепција трагедије у музици; антиципација Глукове реформе. 15. Хендлова опера: италијански континуитет и разлика према напуљској opera seria. Колоквијум: писмена провера знања претходно пређеног градива. Домаћи задатак: анализа и есеј на задату тему. Испит: усмени одговор на два питања из градива.
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Колоквијум
30
Присуство настави
10
Активност у практичној настави
10
Домаћи задатак
20
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Усмени испит
30
Литература
Anthony, James R., French Baroque Music. From Beaujoyeulx to Rameau, London: Batsford, 1978.
Anthony, Hitchoook, Higginbottom, Sadler, Cohen, French Baroque Masters... , London: Macmillan, 1986.
Donington, Robert, Opera and its Symbols, New Heaven, Yale University Press, 1990.
Grout, Donald J., Williams Hermine, Short History of Opera, New York: Columbia University Press, 2003.
Kerman, Joseph, Opera as Drama, Westport Conn.: Greenwood Press, 1981 (1956).
Taruskin, Richard, The Oxford History of Western Music, Vol. 2. The Seventeenth and Eighteenth Centuries, Oxford: Oxford University Press, 2005.
Tomlinson, Gary, Metphysical Song, Princeton: Princeton University Press, 1999.
The New Oxford History of Music, vol. IV, ed. by Gerald Abraham, London: Oxford University Press, 1968 (poglavlja: "Music and Drama", i "Early Italian Opera", 821-849)
——, vol V. Opera and Church Music 1630-1750; ed. by Anthony Lewis and Nigel Fortune, London: Oxford University Press, 1975.