Ресемантизација тоналности у првој половини XX века (1917–1945), Срђан Тепарић
САДРЖАЈ
Реч аутора
Увод
I. део
Опште претпоставке за ресемантизацију тоналности
1. Семантика
1.1 Општа семантика
1.2 Значај контекста у семантичким испитивањима
1.3 Семантика и структура
1.4 Теорија информације
2. Семиотика
3. Музичка семантика
3.1 Структурална семантика – веза граматике и значења (Рејмонд Монел, Дерик Кук)
3.2 Сличности и разлике у третману односа језика и стила у психостилистичким испитивањима Леонарда Мејера и кoд ресемантизације
4. Музичка семиотика
4.1 Третман знака као универзалне категорије и немогућност примене на аналитички метод заснован на ресемантизацији – аналитички метод Кофиа Агавуа
4.2 Трансцендентно својство знака као основ за ресемантизацију – егзистенцијална семиотика Ера Тарастија
5. Однос језика и стила
5.1 Стварање нових језичко-стилских односа (Ролан Барт)
5.2 Стапање музичког садржаја и музичке експресије и природа имитираних језичко-стилских односа (Роџер Скрутон, Жан-Мари Шефер)
6. Семантика тоналитета – преглед општих значењских чињеница у вези са тоналитетом
6.1 Барок
6.2 Класицизам
6.3 Романтизам
II. део
Ресемантизација тоналности
1. Теоријска поставка језичко-стилске ресемантизације (Нелсон Гудман, Нортроп Фрај, Харолд Блум, Жерар Женет, Мирјана Веселиновић-Хофман, Џозеф Штраус)
1.1 Теорија егземплификације Нeлсона Гудмана
1.2 Теорија симбола Нортропа Фраја
1.3 Теорија ревизионих начела Харолда Блума
1.4 Хијерархија хипертекстуалних пракси Жерара Женета
1.5 Узорак, модел, узор, знакови као парадигме у музици прве половине ХХ века према Мирјани Веселиновић-Хофман
1.6 Стратегије Џозефа Штрауса
1.7 Музика са текстом и ресемантизација
2. Методолошка поставка језичко-стилске ресемантизације
2.1 Нивои ресемантизације
2.2 Нулти ниво језичко-стилске ресемантизације
2.3 Средњи ниво језичко-стилске ресемантизације
2.4 Високи ниво језичко-стилске ресемантизације
3. Аналитичка разматрања језичко-стилске ресемантизације
3.1 Нулти ниво ресемантизације: минимум измене „оригиналног” текста и достизање озбиљне и лудичке имитације стила – Игор Стравински: Пулчинела и Краљ Едип, Артур Хонгер: Краљ Давид
3.2 Најједноставнији вид исказивања средњег нивоа ресемантизације: стратегија мотивизације тоналних знакова галантног стила у достизању лудичке имитације стила – Бенџамин Бритн: Једноставна симфонија
3.3 Средњи ниво ресемантизације: мотивизација и фрагментација знакова Хајдновог тоналитета и достизање лудичке имитације стила – Сергеј Прокофјев: Класична симфонија и Ромео и Јулија
3.4 Средњи ниво ресемантизације: маргинализација и фрагментација знакова Купреновог тоналитета, генерализација ресемантизованог модалног језика и достизање озбиљне имитације стила – Морис Равел: Купренов гроб
3.5 Сложенији видови исказивања средњег нивоа ресемантизације: мотивизација, фрагментација и генерализација и достизање лудичке и подругљиве имитације стила – Франсис Пуленк: Концерт за клавсен и оркестар, Игор Стравински: Краљ Едип и Пулчинела
3.6 Највиши ниво средњег нивоа ресемантизације: стратегије фрагментације и генерализације и достизање лудичке и подругљиве имитације стила – Дмитриј Шостакович: Гудачки квартет бр. 1
3.7 Мешање средњег и високог нивоа ресемантизације: стратегије фрагментације и генерализације са стратегијама компресијe, централизацијe и неутрализацијe и достизање лудичке имитације стила, лудичке и подругљиве трансформације стила – Сергеј Прокофјев: Ромео и Јулија
3.8 Високи ниво ресемантизације: стратегија компресије, неутрализације и централизације и достизање озбиљне и лудичке трансформације стила – Бела Барток: Клавирски концерт бр. 3
3.9 Високи ниво ресемантизације: стратегија компресије, централизације и неутрализације и достизање озбиљне трансформације стила – Паул Хиндемит: Маријин живот
Закључак
Библиографија
Коришћена нотна издања
Summary
Индекс имена
Индекс појмова
Изводи из рецензија
Statements from reviews
О аутору
About the author
