Писма Рихарда Вагнера: музичко-поетско вече
Писма Рихарда Вагнера
музичко-поетско вече поводом 143 године од смрти композитора
Музичко-поетско вече „Писма Рихарда Вагнера“ пружа публици јединствену прилику да упозна мање познату, интимну страну једног од најутицајнијих композитора романтичарског периода. Премијерно извођење у Србији биће представљено публици 8. фебруара 2026. године у 19 часова, у Великој сали Факултета музичке уметности у Београду.
Овај програм открива Вагнеров лични свет кроз низ кратких клавирских композиција посвећених људима који су имали важне улоге у његовом животу – пријатељима, меценама и његовој супрузи Козими. Програм је замишљен као јединствени концептуални формат.
Млади пијаниста Матија Матејић извешће шест клавирских дела Рихарда Вагнера. Између музичких целина, писац Слава Власов приповедаће приче које стоје иза сваке композиције – о инспирацијама, сусретима и тренуцима који су их обликовали. На тај начин, концерт повезује музику и приповедање, претварајући извођење у уметничко путовање кроз живот и емоције Рихарда Вагнера.
„Писма Рихарда Вагнера“ обједињују историју, музику у јединствено искуство које једног од најсложенијих композитора романтичарске епохе приближава савременом слушаоцу.
Матија Матејић, пијаниста, тренутно похађа студије на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Лидије Станковић. Клавиром се бави од најранијег детињства, а средње музичко образовање завршио је у класи проф. Синише Радојчића. Добитник је бројних награда на домаћим и међународним такмичењима. Током свог уметничког развоја усавршавао се на мајсторским курсевима код истакнутих професора, међу којима су Владимир Милошевић, Наташа Митровић, Маја Рајковић, Александар Синчук и Биљана Горуновић (Србија), Ненад Качар (Хрватска), Милош Поповић (Белгија) и Аиса Ијири (Јапан). Додатно искуство стекао је и на Летњој школи клавира у Макарској, где је радио са Рубеном Далибалтајаном и Јулијом Губајдулином.
Матејић је наступао у бројним концертним дворанама, међу којима су сала Београдске филхармоније, Велика сала Коларчеве задужбине, Руски дом, Дом Војске Србије, Италијански институт за културу, Галерија Артгет и Велика сала Факултета музичке уметности у Источном Сарајеву. Тренутно је један од резидентних уметника Музичке омладине Београда.
Као млади пијаниста изразитог потенцијала, посебно је усмерен ка мање познатим романтичарским клавирским делима Рихарда Вагнера, репертоару који је у Србији ретко, ако је уопште, извођен.
Слава Власов, писац и публициста, посвећени је истраживач стваралаштва Рихарда Вагнера и аутор више од 40 прича о композиторовом животу и опусу, као и о извођењима његових опера у Руском царству. Такође је коуредник популарно-научног алманаха „Наш Вагнер“. Његов роман „Грал и цензор“, који се бави цензуром „Парсифала“ 1913. године, уврштен је у шири избор за Сверуску књижевну награду „Хипертекст“ 2024. године.
Слава Власов је члан Вагнеровог друштва у Великој Британији, Савеза писаца Русије и финалиста више књижевних конкурса. Његова дела преведена су на енглески, немачки, италијански, летонски и украјински језик. Коаутор је 18 међународних креативних пројеката усмерених ка популаризацији наслеђа Рихарда Вагнера. Ово ће бити четврти вагнеровски догађај који Слава Власов организује у Београду у концертној сезони 2025/26.
ПРОГРАМ:
РИХАРД ВАГНЕР (1813–1863)
Lied ohne Worte
für Ernst Benedikt Kietz, WWV 64 (1840)
Albumblatt für Gräfin Pauline von Metternich
WWV 94 (1861)
Ankunft bei den schwarzen Schwänen
für Gräfin Pourtalès, WWV 95 (1861)
Albumblatt für Frau Betty Schott
WWV 108 (1875)
Elsas Traum aus „Lohengrin“, WWV 75 (1845-48)
клавирска транскрипција: Франц Лист, S. 446/2 (1854)
Schmachtend
посвећено Козими Вагнер, WWV 93 (1881)
