Музичка теорија

Студијски програм за музичку теорију израстао је из Одсека за општу музичку педагогију тако што је овај раздвојен на две главне области: музичку педагогију и музичку теорију. Диференцијација се односи на различито профилисање групе главних предмета која се на овом одсеку везује за музичке облике, контрапункт, хармонију са хармонском анализом, анализу вокалне музике и анализу музичких стилова.

Стручни назив који се стиче на крају студија јесте: дипломирани теоретичар уметности музички педагог.

Услови за упис:
1.Завршена средња музичка школа или, уколико кандидат нема завршену музичку школу, положени допунски испити
2.Положен испит за проверу склоности и способности.

Услов за упис главног предмета зимског семестра више године студија јесу положени сви модули главних предмета претходне године студија.

Сврха студијског програма:
Музичка теорија неизоставни је део образовања сваког музичара, од првих корака до највиших нивоа студија. Она је истовремено и резултат човекове потребе – старе готово колико и људска цивилизација – да проникне у законитости које управљају музичким феноменима. Ова два, међусобно тесно повезана аспекта – педагошки и научни – намећу обавезу да се области музичке теорије приступи с великом одговорношћу, да се створи оквир унутар којег би се она могла на адекватан начин развијати. Факултет музичке уметности је и до сада у извесном степену уважавао ту чињеницу: студијски програм за композицију и музикологију садрже значајну теоријску компоненту; ово се нарочито односи на Одсек за општу музичку педагогију који је, кроз знатне захтеве на теоријским предметима, као и кроз могућност избора теоријског предмета као дипломског, донекле обезбеђивао музичко-теоријско усмерење. Ипак, ако с једне стране, композиција и музикологија морају по природи ствари имати друкчије приоритете, а с друге, Оопшта музичка педагогија својом прегломазном и нереално амбициозном концепцијом није успевала да студентима обезбеди процес студија који би био саображен било педагошком, било теоријском усмерењу, указује се потреба за једним студијским програмом који би се јасно позиционирао управо у тој области, области која је и поред знатног учешћа у настави, остајала прилично маргинализована. Тиме се обезбеђују услови за стварање генерација стручњака који би, пре свега, били у стању да квалитетно предају теоријске предмете (теорија музике, хармонија, контрапункт, музички облици итд.) на свим нивоима школовања. Шире музичко образовање које би на овом програму стекли, омогућило би им и да држе наставу других, сродних предемта (солфеђо у нижим музичким школама, настава у општеобразовним школама), као и рад у установама културе и у медијима. Најистакнутији међу њима, кроз даље усавршавање, давали би истинске доприносе нашем разумевању музике. Кроз све ове активности остваривали би се и шири циљеви установе као целине. Сврха оснивања студијског програма за музичку теорију је и логична последица чињенице да су у току друге половине двадесетог века у нашој средини остварени значајни резултати из области Музичке теорије (у виду уџбеника, студија, чланака). Одржан је већи број јавних презентација семинарских радова студената, које, осим одговарајућег знања, показују и истраживачки приступ студената музичкој теорији. Објављени су зборници студентских радова. Катедра за музичку теорију је установила годишњи скуп под називом Музичка теорија и анализа, праћен зборником радова, који је, током седам година одржавања од интерног скупа прерастао у међународни научни скуп. Ове активности помогле су да се неколико млађих теоретичара музике издвоји својим резултатима. Најзад, студијски програм за музичку теорију треба да омогући да се музичка теорија наше средине потврди и изван локалних оквира и да се укључи у савремена – веома динамична и интензивна – музичко-теоријска истраживања.

Циљеви студијског програма:
Формирање наставног кадра из области музичке теорије према потребама образовног процеса у општеобразовним и музичким школама и оспособљавање стручњака у свима аспектима анализе музичког дела, који би се креативно и одговорно бавили теоријско-педагошким радом.

Компетенције дипломираних студената:
Кандидати стичу компетенцију за педагошки и креативни рад у предшколским установама, музичким школама, школама општеобразовног типа и институцијама културе у односу на ужу специјалистичку област назначену у дипломи (додатак дипломи):
  - свеобухватно продубљивање и познавање личне способности и процене личних компетенција, рецепције, перцепције и интерпретације музике
  - познавање праваца и метода педагогије основне музичке писмености
  - познавање праваца и метода педагогије теорије музике
  - познавање звучних идиома музичких стилова
  - способност за осмишљавање и извођење музичких програма у предшколским установама
  - способност за извођење наставе Солфеђа и Теорије музике у основним музичким школама
  - способност за извођење наставе Музичке културе у основним школама
  - способност за извођење наставе Музичке уметности у средњим стручним школама

Курикулум:
Курикулум основних академских студија формиран је тако да задовољи постављене циљеве. Структура студијског програма обезбеђује око 15% академско-општеобразовних, 20% теоријско- методолошких, 35% научно, односно уметничко-стручних и око 30% стручно-апликативних предмета. Изборни предмети заступљени са са најмање 20% ЕСП бодова. У складу са позитивном традицијом уметничко-теоријских студија у Европи, око две трећине бодова који се стичу током студија односи се на групу главних предмета, који се исказују као научни и опредељују струку. Међутим, у настави главних предмета сједињена су научна, уметничко теоријска, теоријско-методолошка и стручно-апликативна знања, а категоризација предмета извршена је према доминантној заступљености једне од области. Сви предмети су једносеместрални и носе одговарајући број ЕСП бодова при чему један бод одговара приближно 30 сати активности студента. Редослед извођења предмета у студијском програму је такав да се знања потребна за наредне предмете стичу у претходно изведеним предметима. У курикулуму је дефинисан опис сваког предмета који садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСП бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке. Студијски програм је усаглашен са европским стандардима у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања. Настава на главним предметима је групна или колективна, али је максимално потенциран индивидуализовани приступ сваком студенту.