Мешовити хор

Концертна делатност Мешовитог хора Факултета музичке уметности у Београду започела је још педесетих година 20. века, када је његовим радом руководио Војислав Илић. Извођења дела Баха (Magnificat), Хендла (Израел у Египту, Самсон), Перголезија (Stabat Mater), Моцарта (Крунидбена миса, Requiem), Бетовена (Миса C-dur)пред београдском, али и новосадском, загребачком и љубљанском публиком, добијала су ласкаве оцене критике и увек представљала значајне музичке догађаје.Студентски хор и оркестар учествовали су у прослава значајних годишњица композитора Петра Коњовића (1953), Стевана Мокрањца (1956. и 1963), Волфганга Амадеуса Моцарта (1956) и Лудвига ван Бетовена (1970). Висок уметнички ниво музицирања ансамбла, који је често имао и по 250 извођача, красили су хомоген звук и ритмичка стабилност као и занимљива и стилски јасна динамика. Нови успон ансамбл доживљава са диригентом Даринком Матић-Маровић, која је извођењем разноликог и захтевног репертоара, од дела барока до савременог доба (Бернштајн), нарочиту пажњу посвећивала и композицијама југословенских аутора (Христић, Вукдраговић, Тајчевић, Петровић).
Традицију наставља и диригент Биљана Радовановић, која са Мешовитим хором Факултета музичке уметности изводи репертоар од духовне до дела вокално-инструменталне музике, посебно афирмишући стваралаштво домаћих аутора. У последњој декади, паралелно са проф. Радовановић, ансамблом руководи и диригент Драгана Јовановић. У том периоду хор се чак два пута представио мађарској публици на концертима у Будимпешти, извођењем дела Стевана Христића и композиције Разгледница, кантата за хор, солисте и камерни ансамбл на текст Миклоша Раднотија савремене композиторке Милице Параносић. Хор Факултета наступао је и у више градова Србије, као и на београдским фестивалима (Харфафест, Бемус...). Посебна пажња диригената упућена је ка учешћу хора у обједињеним уметничким пројектима, док аутентични вокални израз овај ансамбл негује у деликатном звуку врхунских дела a cappella литературе.