Шеф Катедре

мр Маја Смиљанић-Радић

редовни професор за ужу уметничку област Оргуље

тел: +381 62 250 364
E-пошта: majasmiljanicradic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Маја Смиљанић-Радић дипломирала је и магистрирала Оргуље на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Андрије Галуна. Усавршавала се у Швајцарској, Белгији, Француској и Пољској. Наступала је као солиста, камерни и оркестарски музичар у земљи и иностранству. Свирала је са Ансамблом за рану музику, Гудачима Св.Ђорђа, хоровима Мокрањац, Браћа Барух и Лицеум, Симфонијским оркестром и хором РТС, Оркестром Београдске Филхармоније, Филхармонијским оркестрима из Арада и Бјалистока (Пољска). Учествовала је на Мокрањчевим данима у Неготину, БЕМУС-у и Фестивалима Оргуљске и Ране музике, Фестивалу Харфе, Југоконцертовим Циклусима и Трибини композитора.
Лета 2009. године одржала је солистички концерт на Фестивалу у Питербороу „Peterborough Festival“ . Током јесени 2010. године, Маја Смиљанић-Радић је у дуу оргуље-клавир, заједно са пијанистом Ненадом Радићем, одржала концертну турнеју у САД и Канади. Након тога уследили су дуо и солистички концерти у Словенији.
Остварила је велики број снимака и наступа на радију и телевизији, у земљи и иностранству.

Бавила се музичким новинарством на Радио-Београду и ТВ Студио Б, као и музичком критиком у дневним листовима Наша Борба и Политика. Ауторске текстове о музици објављивала је у листу за културу Бестселер, као и иностраним стручним часописима. Аутор је либрета и сценарија за гала представе и турнеје СО и хора РТС.
Заједно са професором Андријом Галуном, 1996. године оснива Удружење оргуљаша Арс Органи, као и први Фестивал Оргуљске музике у Београду. Један је од оснивача Балканског културног центра и Фестивала оргуљске музике, под називом Волите ли Баха. Уврштена је у српско издање енциклопедије „Who is Who“ Завода за уџбенике, за 2010. годину.
Основала је први оргуљски одсек у Србији (1995.), у музичкој школи „Станковић“ у Београду, у периоду од 2010. до 2015. обављала је функцију Продекана за уметнички рад Факултета музичке уметности, а сада је редовни професор оргуља и Шеф полиинструменталне катедре на Факултету Музичке Уметности у Београду.

Декан Факултета

мр Љиљана Несторовска

редовни професор за ужу уметничку област Харфа

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ljiljana.nestorovska@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Личност мр Љиљане Несторовске, редовног професора, одликује мноштво квалитета: она, између осталог, поседује добре вештине комуникације, одлично решава проблеме, организована је и ефикасна, способна у преговарању, спремна је за тимски рад, одлучна и истрајна. Њена досадашња ангажованост и посвећеност у раду свих структура Факултета, нарочито као дугогодишњег шефа Полиинструменталне катедре, обогатила је уметничку делатност катедре, допринела бољој материјално-техничкој опремљености, структури и организацији студијских програма, али и популаризацији и ширењу утицаја Факултета музичке уметности и музичке уметности уопште.

Уметничка и педагошка делатност важна су упоришта рада проф. Љиљане Несторовске. Она поседује редак и драгоцен спој уметничког талента, извођачких квалитета и педагошких вештина. Оптимистична и ведрог духа, одише несвакидашњим стваралачким ентузијазмом, који се неминовно одражава и на колектив, инспиришући и студенте и колеге на константан рад и усавршавање. Мр Љиљана Несторовска представља светао пример врхунског педагога, који је утицао не само на то да класа Харфе на Факултету музичке уметности у Београду буде без премца у региону и једна од бољих у Европи, већ је унапређењем методике наставе Харфе и сродних предмета значајно утицала на просперитет овог инструмента у Србији и околним земљама. Њен рад доприноси угледу Факултета музичке уметности, како у земљи, тако и у међународним оквирима. До сада је већ два пута добила Захвалницу Факултета музичке уметности за изузетне заслуге у доприносу развоју Факултета (1999. и 2013. године) као и Сребрну медаљу Универзитета уметности у Београду (2003. године).

На Факултету музичке уметности мр Љиљана Несторовска ради од 1997. године када је изабрана у звање доцента за уметничку област Харфе и за Камерну музику, а од 2010. године је редовни професор. У овом периоду у њеној класи дипломирало је преко 20 студената, 6 је завршило мастер, 2 специјалистичке и 4 магистарске студије. Током школовања 7 студената су били добитници Стипендије Министарства просвете Републике Србије за научни и уметнички подмладак. Студенти и ученици мр Љиљане Несторовске освојили су преко 130 награда на националним и међународним такмичењима, више од 10 бивших студената и ученика су добитници престижних иностраних стипендија за мастер студије и већина су врло успешни оркестарски музичари или професори харфе у земљи и иностранству.

Упоредо са својим педагошким радом мр Љиљана Несторовска је остварила веома успешну концертну каријеру. Свакако треба издвојити наступе на Светским конгресима харфе у Женеви, Ванкуверу и Сиднеју, Међународној трибини композитора у Београду концерте на Међународном фестивалу харфе у Београду, Фестивалу харфе у Рио де Жанеиру, БЕМУС-у, НОМУС-у, НИМУС-у, Фестивалу „Баш-чаршијске ноћи“ у Сарајеву, Дубровачким летњим играма итд. Као солиста је наступала са више од 10 оркестара, са ансамблом „Collegium musicum“, диригентима (Бојан Суђић, Даринка Матић Маровић, Биљана Радовановић, Весна Шоуц, Драгана Јовановић, Кен Хсеих, Владимир Крањчевић, Урош Лајовиц, итд). Она редовно наступа у различитим камерним саставима, од којих се издвајају дуа са Љубишом Јовановићем, Људмилом Грос Поповић и Београдски квартет харфи. Дугогодишњи је сарадник бројних оркестара (Београдска филхармонија, РТС, Камерата Сербика, Сковран, Гудачи св. Ђорђа, Сарајевски симфонијски и оперски оркестар, Симфонијски оркестар Црне Горе итд.)

Посебно треба истаћи дугогодишњу сарадњу са композиторима у Србији, које је инспирисала да компонују за Харфу и камерне ансамбле са харфом (међу којима су и Срђан Хофман, Светислав Божић, Милан Михајловић, Исидора Жебељан, Владимир Тошић, Драгана Јовановић). Многи композитори посветили су јој своја дела која редовно изводи на концертним подијумима.

Поред остварене богате уметничке и педагошке активности, мр Љиљана Несторовска активно доприноси раду академске и шире заједнице. Конструктиван је и одговоран учесник у раду тела Факултета и многих других институција. Била је члан Савета Факултета музичке уметности између 2002. и 2005. године, а члан је Кадровске комисије и Шеф Полиинструменталне катедре од 2005. до данас. Такође, дугогодишњи је председник Полиинструменталне секције Удружења балетских и музичких педагога, члан Председништва Удружења харфиста, и један од оснивача и руководилаца Међународног фестивала харфе у Београду. У сваком сегменту свог ангажовања допринела је значајном напретку и то искуство ће бити од непроцењивог значаја за успешно обављање дужности декана Факултета музичке уметности. Мр Љиљана Несторовска је врхунски уметник и педагог, изразито колегијалан и подстицајан сарадник, необично је предана и посвећена напретку Факултета и има све квалитете које личност на челу Факултета музичке уметности треба да поседује.

мр Вера Огризовић

редовни професор за ужу уметничку област Гитара

Биографија

ВЕРА ОГРИЗОВИЋ школовала се у Београду (Србија), у класи Надежде Кондић, и у Паризу – где је дипломирала и магистрирала на Ecole Normale de Musique, радећи са Рафаелом Андиом. Лауреат је Међународног конкурса у Карпентри (Царпентрас, Француска), 1986. године. Била је предавач на Високом европском конзерваторијуму (Conservatoire Europeen Supérieur) у Паризу од 1986. до 1988. године. Од 1989. године професор је на Факултету музичке уметности у Београду.
Наступала је на престижним фестивалима у Србији (БЕМУС, БЕЛЕФ, НОМУС, НИМУС, Међународна трибина композитора, ГУИТАР АРТ...), као и у Словенији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и у Француској, Грчкој, Финској и Швајцарској.

Написала је књигу “Гитара - Историјат – Литература – Настава” (2000.), издала две збирке композиција за почетнике “Мој први концерт” и “Свирајте Баха” (1996.), а 2005. године изашао је њен ЦД “Савремена српска музика за гитару”.
Сарађивала је са гудачким оркестрима “Душан Сковран” и “Св. Ђорђе”, са симфоничарима и филхармоничарима Београда, са Ансамблом за нову Музику и ансамблом “Цамерата Сербица”, као и са диригентма Александром Павловићем, Петром Ивановићем, Бојаном Суђићем, Даринком Матић – Маровић, Биљаном Радовановић, Премилом Петровићем...
Свира са флаутистом Љубишом Јовановићем, са гитаристом и композитором Душаном Богдановићем, са лаутистом и гитаристом Едином Карамазовим...

Вера Огризовић одгајила је низ младих извођача и предавача у Србији, Македонији и Црној Гори. Покренула је и водила, као гост-професор, класе гитаре на Музичкој академији у Скопљу (Македонија) и на Цетињу (Црна Гора), од 1995. до 2006. године. Држала је мастер предавања и семинаре у Србији, Македонији, Црној Гори, Француској и Швајцарској.
За своје педагошке резултате добила је Велику сребрну плакету Универзитета уметности у Београду

мр Срђан Тошић

редовни професор за ужу уметничку област Гитара

Биографија

Срђан Тошић (Београд, 1961.) спада у ред истакнутих српких гитариста, са богатим концертним искуством започетим још 1985. године. Одржао је велики број концерата наступајући као солиста на реситалима а и са оркестрима (концерте Вивалдија, Ђулијанија и Родрига свирао је са Београдском филхармонијом, Загребачким симфоничарима, Симфонијским оркестром РТС, Kамерним оркестром Македонске филхармоније, Kамерним оркестром РТВЦГ и Нишким симфонијским оркестром, као и оркестром Арион у Бања Луци).
Учествовао је на најзначајнијим домаћим фестивалима као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, Будва Град-театар, Мокрањчеви дани, ГитарАРТ фестивал...Његов репертоар обухватио је велики број дела. почев од ренесансне па до музике XX века.

Деведесетих година активно се бавио и камерном музиком, свирајући са флаутистом Љубомиром Димитријевићем и својим колегом гитаристом Александром Хаџи-Ђорђевићем.
Добитник је награда на Југословенском такмичењу музичких уметника, Међународном такмичењу Музичке омладине као и награде АНДРЕС СЕГОВИЈА, освојене на курсу шпанске музике под покровитељсвом шпанске Владе.
Гостовао је и у иностранству, свирајући у СССР (Москва), Словенији (Љубљана), Македонији (Скопље), Бугарској (Софија), Грчкој (фестивал у Волосу) и САД (Блумингтону, Индијанаполису и Френклину).

Срђан Тошић редован је учесник готово свих домаћих гитарских фестивала и скупова гитариста у окружењу. Често предаје на мастер-класовима и учествује у раду жирија на многим такмичењима, од локалних па до оних који већ имају међународни углед (такмичење у оквиру ГитарАРТ фестивала и Међународно такмичење Музичке омладине).
Из његове класе на ФМУ у Београду већ је изишла неколицина одличних младих уметника који су својим успесима на такмичењима и концертима и у земљи и у иностранству скренули пажњу стручне јавности на квалитет тзв. “београдске школе гитаре”.
Осим на ФМУ, где је у звању редовног професора, предаје и на Академији уметности у Новом Саду. Радио је и на Академији умјетности у Бања Луци и на Вишој музичкој школи у Нишу а у неколико наврата био ментор на пост-дипломским студијама студентима гитаре на ФMУ у Скпољу.

Мирослав Карловић

редовни професор за ужу уметничку област Удараљке

Биографија

Магистриирао је на одсеку за џез удараљке на Музичкој академији у Грацу 1980.године. Од тада до данас је сарађивао са многим домаћим и међународним ансамблима у области џеза, класичне и савремене музике ( Ансамбл Т. Јанше, И. Швагера, А. Дујина, М. Петровића, В. Маричића, Елите Јаззцал; џез оркестра РТС – РТВ Београда, РТВ Загреба, Новог Сада, Љубљане, Сарајева и Будимпеште; Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар Остраве, Гудачки оркестар »Душан Сковран« … ).

Дискографија: Паттерн Т. Јанше,Wаке up and јаzzy групе Jazzy, Паганска трилогија В. Маричића, Јаzzical; дела И. Жебељан – ЗОРА Д, СКОМРАШКА ИГРА, КОЊИ СВЕТОГ МАРКА И ПИКАРСКЕ СЦЕНЕ ( у прва три дела направио је редакцију деонице за удараљке).
Радио је као професор на одсецима за џез удараљке у Музичкој школи »Корнелије Станковић« у Београду, а од 1994. године до данас ради као професор на Факултету музичке уметности у Београду. Стални је предавач на Summer Jazz Academy.
Летњој џез академији Нови Сад – Дортмунд, од 2010, када је основана као активност Културног центра Новог Сада.

Шеф Одсека

др ум. Милена Станишић

ванредни професор за ужу уметничку област Харфа (Ренесансна Харфа, Читање с листа и Познавање оркестарске литературе)

E-пошта: mstanisic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Милена Станишић је ванредни професор за уметничку област харфе на Факултету музичке уметности у Београду, где предаје од 2009. године. Преко петнаест година била је запослена у Народном позоришту као соло харфиста у Оркестру Београдске опере и балета. Такође је била стални сарадник оркестра Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС-а, и већине других оркестара у земљи.
Станишић је завршила основне и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Милице Барић. У периоду 1995-1997 усавршавала се код проф. Френка Стернфелда на Краљевском Колеџу за музику у Манчестеру (Royal Northern College of Music).

Редовно наступа као солиста и камерни музичар. Издвајају се солистички реситали на Фестивалу харфе у Рио де Жанеиру, бројни концерти на Фестивалу харфе у Београду, наступи на Светским конгресима харфе у Женеви, Ванкуверу, и Сиднеју, и неколико првих извођења у Србији концерата за харфу, дуо или квартет харфи уз пратњу оркестра. Као члан дуа „Флорал“ (са флаутисткињом Станом Крстајић) има два објављена компакт диска са музиком за флауту и харфу.

Током школовања је освојила бројне награде на међународним такмичењима од којих се издвајају прва специјална награда на такмичењу Петар Коњовић у Београду (1994), и прво место на такмичењу Млади музичар године у Великој Британији (1997). Добитник је Октобарске награде града Београда за стваралаштво младих 1994. године. Снимци са њених концерата редовно се емитују на РТС Дигиталу и Радио Београду. Један је од оснивача Међународног фестивала харфе у Београду (2002), и од тада је Уметнички директор Фестивала.
Станишић је шеф Полиинтрументалног одсека.

др ум. Срђан Палачковић

ванредни професор за ужу уметничку област Удараљке (Мелодијске Удараљке, Камерна музика и оркестарске деонице)

Биографија

• Рођен 25. октобра 1968.
• Дипломирао на одсеку за удараљке на Факултету музичке уметности у Београду 1994.
• Завршио после-дипломске студије на ФМУ у Београду 1998.
• Завршио докторске студије на ФМУ у Београду 2016.
• Доцент одсека за удараљке и камерну музику ФМУ у Београду од 2009.
• Ванредни професор одсека за удараљке и камерну музику ФМУ у Београду од 2014.
• Перкусиониста Београдске филхармоније од 1990 -1992.
• Соло тимпаниста Београдске филхармоније од 1992 -2009.
• Соло тимпаниста Црногорског симфонијског оркестра од 2009.
• Професор удараљки у средњој музичкој школи “Станковић” у Београду од 1994. до 2000.
• Професор удараљки у средњој музичкој школи “Исидор Бајић” у Новом Саду од 2000.
• Сарадник за камерну музику одсека за удараљке на ФМУ у Београду од 1999.
• Стручни сарадник одсека за удараљке на Академији Уметности у Новом Саду од октобра 2003.
• Оснивач и члан дуа “Београдски перкусионисти”, јединог професионалног ансамбла за класичну и савремену музику на удараљкама у Србији.
• Оснивач и директор Интернационалног такмићења за удараљке “Стеван Струњашевић” у Београду

Његов репертоар чине дела за удараљке светски признатих аутора: К.Абе, Н.Ј.Живковић, М.Птасзyнска, Х.Гензмер, Ф.Дупин, М.Халт, Ј.Бецк, W.Тхарицхан, Е.Гленние, Н.Росауро, Е.Сеyоурне итд. Остварио је више аудио и видео записа за телевизију и радио (ТВ Београд, ТВ Нови Сад, ТВЦГ). Сарађивао је са многим оркестрима, камерним саставима и познатим музичким уметницима у земљи и иностранству.
На позив Фестивала младих уметника у Бајројту, Немачка, током 2010. и 2011. одржао је курсеве за удараљке и камерну музику. Био је члан међународног жирија на државном такмичењу за удараљке у Словенији 2011.
Београдски перкусионисти наступају у земљи и иностранству. Ансамбл је забележио завидне резултате 2001. године на Интернационалном такмичењу за соло-маримбу и маримба-дуо у Белгији.

др ум. Дарко Карајић

ванредни професор за ужу уметничку област Гитара (за познавање гитаре са методиком наставе, интерпретација и нотација ране музике и методика наставе гитаре)

Биографија

Дарко Карајићje студије гитаре завршиона Музичкој академији у Загребу у класи професора Ištvana Römera. Магистрирао јеи докторирао на Факултету музичке уметности у Београду, под менторством професора Вере Огризовић.
Као члан ансамбала MUSICA ANTIQUA, АРС НОВА и РЕНЕСАНС, наступао је у свим значајнијим концертним просторима и на фестивалима у Југославији, као и у већини земаља Европе.
Осим ансамбла РЕНЕСАНС, чији је члан од 1991. године, сарађује са ансамблом MINSTREL из Загреба од 2012. Исте те године оснива и води ансамбл ANONYMUS 4, са циљем да на аутентичан начин презентује музички репертоар западноевропског барока, а 2014. оснива и ансамбл ЛЕВАНТ са којим тумачи музику византијског културног простора и средњег века.
Учествовао је у различитим музичким пројектима, стилски шароликим, од музике инспирисане етно звуком, музике средњег века, ренесансе и барока, до музике за филм и позориште, а резилтат свега тога је и 17 дискографских издања. Године 2015. америчка издавачка кућа Лајлак (edition lilac) објављује и његов први соло CD под називом Путовање (JOURNEY).
Аутор је збирке Музика Јохана Себастијана Баха у обради за гитару, која је штампана2006. године, а издавач је Центар за рану музику Ренесанс. Покретач је наставе лауте у нижој и средњој музичкој школи у Србији.
За постигнуте педагошке резултате 2004. године добио је награду Скупштине града Београда; 2006. од Заједнице музичких и балетских школа Србије ,,Годишњу награду за педагошку делатност у образовању младих талената”; од Факултета музичке уметности 2011. и 2014. године ,,Захвалницу ѕа изузетне заслуге и допринос факултету”; ,,CRNA KRALJICA” -1. međunarodni festival rane glazbe – Zagreb додељује му захвалницу за 2013. годину; а Naisus Guitar Festival диплому ,,Ћирило и Методије” за 2014. годину.
Ради на Факултету музичке уметности у Београду, а у Музичкој школи ,,Јосип Славенски” предаје лауту на Одсеку за рану музику. Члан је Удружења музичких уметника Србије и Удружења класичних гитариста Србије.

др ум. Милан Поповић

доцент за ужу уметничку област Чембало

Биографија

МИЛАН ПОПОВИЋ је завршио основне студије клавира и чембала на Факултету музичке уметности у Београду, као и докторске студије чембала, одбранивши докторски уметнички пројекат под менторством проф. Зорице Ћетковић у оквиру кога је истраживао интерпретативне везе француске музике за чембало 18. и 20. века.
Током школовања се константно усавршавао на курсевима клавира и чембала у земљи и иностранству. Две године је био стипендиста Аустријске барокне академије из Гмундена, захваљујући чему је учествовао у школама чембала, генералбаса и камерне музике. Међу професорима код којих се усавршавао су Марија Луиза Балдазари (Италија), Зигберт Рампе (Немачка), Ерих Тракслер (Аустрија), Ан Мари Дргосиц (Аустрија), Ежен Микеланђели (Аустрија), Егон Михајловић (Немачка), Бландин Рану (Француска), Жори Виникур (САД) и др.
Добитник је награда лауреата, првих и других награда на бројним пијанистичким такмичењима домаћег и међународног карактера, док је као чембалиста учествовао на такмичењу у оквиру фестивала старе музике Мафестивал 2010 (Бриж, Белгија).
Активан је као солиста и камерни извођач. Редовно учествује и гостује на музичким фестивалима у земљи и иностранству (Ars Vivendi Clavicembalum – Чембало, жива уметност, Фестивал ране музике – ФЕРАМ, Тrigonale, Aestas Musica) као извођач, сарадник и предавач.
Као солиста је наступао са Уметничким ансамблом Војске Србије Станислав Бинички, са Оркестром Факултета музичке уметности; био је сарадник Симфонијског оркестра РТС-а, сарадник Уметничког ансамбла Станислав Бинички и официјелни континуо сарадник барокног оркестра Aestas у пројекту извођења барокне опере Хенрија Персла Вилинска краљица. Члан је Ансамбла за стару музику Теменос.
Снимци са солистичких наступа у Београду су емитовани на програмима Радио Београда. Снимао је и за Аустријски радио (ORF).
Иницијатор је и уметнички координатор обележавања Европског дана старе музике, који се од 2013. године одржава на Факултету музичке уметности, уз подршку Европске мреже за стару музику (Reseau Europeenne de Musique Ancienne).
Доцент је за уметничку област чембала.

Секретар Катедре

Бојана Загорац

самостални уметнички сарадник на Полиинструменталној катедри

Биографија

Бојана Загорац ,рођена у Београду, дипломирала је и магистрирала Клавир на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Срђана Грбића. Усавршавала се у Француској на Европском конзерваторијуму музике у Паризу у класи проф. Игора Ласка. Похађала је мајсторске курсеве Арбо Валдме у Сарајеву, Константина Богиноа у Београду и Сузан Рош у Паризу.

Добитник је више награда са републичких и савезних такмичења ,као и награде за најбољу интерпретацију из фонда ’Катарина Аћимовић’ 1982. и 1984. године. Наступала је као солиста, камерни музичар и клавирски сарадник широм земље и иностранства. Сарађивала са истакнутим музичарима,виолинистом Стефаном Миленковићем, Брегенц-Аустрија, флаутистомМиомиром Симоновићем, Сомборске музичке вечери, концерти у Скупштини града, циклус Звуци Сењака итд., перкусионистом Срђаном Палачковићем, музика за удараљке и клавир у СКЦ-у, трубачем Младеном Ђорђевићем, Национална концертна сезона, Дом Омладине –Подгорица.
Наступала је као клавирски сарадник на бројним међународним такмичењима, Рим-међународно такмичење флаутиста 1997. год.
Ђенова-међународно такмичење, Н.Паганини –виолина 1996. год.
Тонбриџ-Енглеска, међународно такмичење флаутиста 1996. год.
Остварила рад и наступ са свим полазницима мајсторске школе флауте, професора Љубише Јовановића, у сали Уметничке Галерије Зрењанин, 2000. год.

Од 1989. и 1994. год. Музичка школа ’Коста Манојловић’ Бојани Загорац додељује награду за изузетне резултате постигнуте у настави и концертним активностима ученика. Бojaна Загорац је званични клавирски сарадник од оснивања Фестивала Харфе, као и међународног такмичења за харфисте које се сваке године одржава у Београду.
Поводом педесетогодишњице УН, 1996. год., заједно са флаутискињом Маријом Раичковић,одржала је концерт у свечаној сали УН у Њујорку.
Године 1996. заснива радни однос на Факултету музичке уметности у Београду на полиинструменталној катедри као уметнички сарадник,а 2003, год. напредује у звање вишег уметничког сарадника док 2007. год. постаје самостални уметнички сарадник и секретар катедре. Са студентима остварује велики број запажених наступа на концертима,фестивалима и такмичењима. Уједно 1997., 2008., 2012. и 2014. год. Факултет музичке уметности јој додељује захвалницу за изузетне резултате.

др ум. Александар Хаџи-Ђорђевић

доцент за ужу уметничку област Гитара

Биографија

Др. ум. Александар Хаџи-Ђорђевић рођен је у Београду. Средњу школу, одсек за гитару, завршио је у класи проф. Наде Кондић. Са 16 година наступио је у Загребу на Ревији младих телената Југославије изводећи Концерт Аранхуез са Загребачким симфоничарима и диригентом Урошем Лајовицем. Студије гитаре дипломирао је са највишом оценом на Академији за музику у Прагу 1987. у класи професора Шћепана Рака и Мартина Мисливечека. На међународном такмичењу гитаре Кутна Хора у Чехословачкој освојио је прву награду 1984.
Био је професор у Музичким школама «Ј. Славенски», «В. Лисински» и «Д. Јенко» у Београду, а такође је предавао гитару и камерну музику на Академији лепих уметности у Београду и на Европском Конзерваторијуму за музику у Пафосу на Кипру.
Његови ученици освајали су највише награде на такмичењима гитаре у земљи и иностранству, а неки од њих су данас истакнути концертни гитаристи и професори у Европи и САД.
Као члан жирија и предавач учествовао је на бројним фестивалима, такмичењима и семинарима гитаре и камерне музике у Србији и у иностранству. За своју педагошку делатност у образовању младих талената добио је награду Скупштине града Београда 2004, годишњу награду Заједнице музичких и балетских школа Србије 2005, као и признање нишког фестивала гитаре за допринос развоју класичне гитаре у Србији 2009.
Александар Хаџи-Ђорђевић је изградио запажену каријеру као солиста наступајући у Србији, Чешкој, Хрватској, Кипру, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Словенији, али и као камерни музичар у дуу са колегом проф. Срђаном Тошићем. Разноврсност тонске палете, дубоки доживљај и разумевање музике широког стилског распона од ренесансе, преко барока и класике, до романтизма, шпанске музике и музике двадесетог века, дају његовој интерпретацији посебан квалитет. Критика је истакла његов «богат тон, музикалност и интерпретативну интуицију каква се не среће пречесто» (Политика, фебруар 2005) Докторски уметнички пројекат под менторством проф. Вере Огризовић одбранио је на ФМУ јуна 2015.