Шеф Катедре

др Димитрије Големовић

редовни професор за ужу научну област Етномузикологија

Биографија

Студирао на Музичкој академији у Београду, одсеке за етномузикологију, композицију и соло певање, а магистрирао и докторирао на етномузикологији. Од 1979. године запослен на Факултету музичке уметности у Београду, као наставник за предмет етномузикологија.

ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈА: Теренски рад. У оквиру свога бављења традиционалном музиком обишао више стотина села на територијама Србије, Босне и Херцеговине и Македоније. Библиографија и дискографија. Аутор 108 научних радова и 8 књига из области етномузикологије, а такође и низа аудио издања. Књиге су објављене од стране више издавача: Етнографски институт САНУ (две књиге), Библиотекa ХХ век (две књиге), Етнолошкa библиотекa, те америчкi издавач Scarecrow Press. Компакт дискове објављивао у земљи и иностранству, а два од њих у издању Етнографског музеја у Женеви. Научни скупови и гостовања. Учествовао на бројним научним скуповима у земљи и иностранству, а у више наврата држао предавања на универзитетима у Европи (Аristotel University/Thessaloniki, Hoсhschule für Music und darstellende Kunst/Wien), као и у Америци (University of Chicago и NorthWestern University/Chicago).

КОМПОЗИЦИЈА: Вокална музика. Четрдесетак хорских композиција и соло-песама. Духовна музика. "Божанствена литургија пређеосвећених дарова", за соло тенор, баритон и мешовити хор, 1998; "Хирамов завет", ораторијум за солисте, хор и оркестар, на сопствени либрето, 2004; "С нами Бог", за соло баритон и мешовити хор, 2007; "Богородице, дјево", за женски хор, 2014. Инструментална музика. "Т'н", за чембало, 2013; "Mjel perdut"/ "Изгубљено јагње", за соло виолину и гудачки оркестар, 2012. Вокално-инструментална музика. "Циганске песме", за сопран и клавир, 1992; "Песме завичајне", за сопран и гудачки оркестар, 1995; "Дрино, водо... ", кантата за соло сопран, соло тенор, мешовити хор, гудачки оркестар и сет удараљки, 2011. Сценска вокално-инструментала музика. "Дечак који се ничега није бојао", опера у осам слика за солисте, хор, соло балерину и оркестар, на сопствени либрето, 2007; “Банат“, кореографска кантата за солисте, хор, оркестар, тамбурашки оркестар и фолклорни играчки ансамбл, 2014.

Шеф Одсека

др Селена Ракочевић

ванредни професор за ужу научну област Етнокореологија

E-пошта: selena@rakocevic.rs
Биографија

Ванредни професор др Селена Ракочевић je од 1997. године наставник на Катедри за етномузикологију на предмету Етнокореологија. До сада је објавила већи број стручних радова, четири CD и DVD издања, и шест књига: Вокална традиција банатских Срба околине Панчева (1999), Вокална традиција Срба у Доњем Банату (2002), Игре плесних структура (2011), Традиционални плесови Срба у Банату (2012), Фестивал као стратегија дијалога. Десет година ETHNO.COMа (2014), Dance field research and intercultural perspectives – Easter customs in the village of Svinitsa, eds. Selena Rakočević and Liz Mellish (2016).

Области педагошких и научно-истраживачких интересовања Селене Ракочевић су усмерене на музичку и плесну традицију Баната у светлу мултикултуралног и мултиетничког контекста и историја етнокореологије као самосвојне научне дисциплине. Члан је Борда Студијске групе за музику и плес југоисточне Европе Међународног савета за традиционалну музику и управног одбора Центра за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС)

др Мирјана Закић

ванредни професор за ужу научну област Етномузиколога

тел: +381 63 266 210
E-пошта: mira.zakic@gmail.com
Биографија

Мирјана Закић је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, одсек за етномузикологију. За дипломски рад Дипле Старе Црне Горе додељена јој је награда из факултетског фонда „Александар Ђорђевић“. Током студија усавршавала се на конзерваторијуму „П. И. Чајковски“ у Москви.

Магистарски рад, са темом Инструментално и вокално-инструментално наслеђе Заплања у светлу традиционалног музичког мишљења, као и докторску дисертацију, Обредне песме зимског полугођа – системи звучних знакова у традицији југоисточне Србије (под менторством проф. др Драгослава Девића), одбранила је на ФМУ у Београду.

Од 1990. године запослена је на ФМУ у Београду. Од 2012. године имала је функцију продекана за научни рад, а потом и продекана за наставу (до 2015.).
Заједно са осталим члановима Катедре за етномузикологију ФМУ учествује од 1991. године у реализацији бројних научних пројеката.
Председник је Српског етномузиколошког друштва, од оснивања 2002. године. Члан је и међународне ICTM (International Council for Traditional Music) организације.

др Сања Радиновић

доцент за ужу научну област Етномузикологија

тел: +381 65 213 09 96
E-пошта: radinovicsanja62@gmail.com
Биографија

Запослена је на Катедри за етномузикологију ФМУ у Београду од 1989. године, у звању доцента од 2007. Основне, магистарске и докторске студије завршила је на овој институцији, под менторством проф. др Драгослава Девића.
Докторат је одбранила 2007. године, а објавила 2011. под насловом Облик и реч. Књига је 2012. награђена престижном наградом „Миле Недељковић“, као најбоља студија из области савремене српске фолклористике, публикована у претходној години.

Аутор је шездесетак радова, излаганих на домаћим и међународним симпозијумима, а објављених у зборницима радова са научних скупова и у домаћим и иностраним научним часописима, као што су Studia Musicologica Academiae Scientiarum Hungaricae – an International Journal of Musicology (Budapest), Македонски фолклор (Скопље), New Sound (Belgrade), Musicologia (Belgrade), Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (Нови Сад), Гласник Етнографског музеја (Београд), Mузички талас (Београд), и други. Њени радови посвећени су превасходно српском вокалном наслеђу, при том углавном морфолошким одликама српских народних песама, аналитичкој методологији, старом српском двогласном певању и облицима старог обредног слоја. Бави се такође питањима ритма, историјатом српске етномузикологије, севдалинком, као и духовном музиком разних традиција.

Под њеним менторством до сада је своје дипломске и мастер радове реализовало 13 студената. Десетак семинарских радова њених студената публиковано је у разним домаћим научним часописима и зборницима са научних скупова. Утемељила је праксу транскрипције и анализе српских вокалних облика, на чему је била ангажована дуги низ година кроз рад на вежбама са бројним генерацијама студената основних студија Одсека за етномузикологију ФМУ. Као хонорарни предавач радила је и на високошколским институцијама у Приштини/Варварину, Крагујевцу и Источном Сарајеву. Водила је неколико међународних етномузиколошких истраживачких радионица, организованих од стране Универзитета уметности у Београду.

Вишегодишњи је учесник бројних домаћих научноистраживачких пројеката, подржаних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС и Министарства културе РС.
Члан је ICTM-a од 2007. године.

др Младен Марковић

доцент за ужу научну област Етномузикологија

тел: +381 63 277 728
E-пошта: mladenmarkovich@gmail.com
Биографија

Рођен 8. 11. 1961. у Београду, где 1980. године завршава Музичку школу Мокрањац (одсек за виолину) и Математичку гимназију. 1981. почиње студије етномузикологије на Факултету музичке уметности у класи проф. Драгослава Девића. Дипломира годину дана пре рока, и започиње педагошку каријеру у Гроцкој (средњошколски центар), затим у Батајници (основна школа), а од 1988. на Академији уметности у Новом Саду, када и магистрира, такође у класи Драгослава Девића.

Од 1990. је на Факултету музичке уметности у Београду, на Катедри за музикологију и етномузикологију (касније раздвојене, те је сада у саставу Катедре за етномузикологију). Докторирао на истом факултету код проф. др Димитрија Големовића. Ради као предавач на свим нивоима студија, а курсеви које држи обухватају тематику опште етномузикологије, народних музичких инструмената, историјат науке као и сегменте популарне и world music. Осим на Факултету музичке уметности у Београду, др Марковић предаје и на Универзитету у Нишу (општи курс етномузикологије), а ангажован је и као visiting professor на Универзитету „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, Македонија (популарна музика). Аутор је више студија посвећених народним музичким инструментима (посебно инструменталним ансамблима), проблемима философије етномузикологије, историјским аспектима популарне музике, употреби рачунара у оквирима науке итд. Стални је сарадник највеће светске музичке енциклопедије Grove Music Online и домаће Српске енциклопедије, као и водећих музиколошких часописа у земљи и иностранству. Члан је више стручних тела и одбора у земљи, уредник најзначајнијег македонског музиколошког часописа Музика, а уз педагошки и стручни рад, бави се и музичком продукцијом.

др Сања Ранковић

доцент за ужу научну област Етномузикологија (за предмет традиционално народно певање и свирање)

E-пошта: rankovic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Сања Ранковић (рођена 1969. године) дипломирала је на Одсеку за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду 1994. године. Докторирала је 2013. године на тему: „Вокални дијалекти динарских Срба у Војводини“, под менторством др Мирјане Закић.
Године 1993. постала је један од оснивача певачке групе МОБА, са којом и даље ради. Прво радно искуство стекла је у националном Ансамблу КОЛО где је радила као етномузиколог. Године 1995. основала је први Одсек за традиционалну музику у МШ „Мокрањац“ и постала први професор традиционалног певања у Србији. Са својим ученицима је остварила запажене наступе у иностранству и два пута је била аутор концерата традиционалне музике у оквиру БЕМУС-а (2007. и 2010. године).

Од 1998. године традиционалном певању подучава и студенте Катедре за етномузикологију ФМУ. Након одбране доктората 2013. године стално је запослена на ФМУ у Београду и има звање доцента. У току 2012. студенти из њене класе су освојили две прве и једну другу награду на такмичењу „Оптинско пролеће“ у руском граду Козалску, а у румунском граду Браила њене студенткиње су добиле лауреат (2016.) и једну другу награду (2012.).

Аутор је три целовечерња музичко-сценска приказа од којих су два изведена на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду а један у Швајцарској (у граду Винтетур). Одржала је бројна предавања и семинаре народног певања у земљи и иностранству (Швајцарска, Немачка, Француска, Македонија, Мађарска, Аустрија, Канада, Хрватска, Италија, Пољска итд).

Научно-истраживачки рад је усмерила на проучавање вокалне праксе Србије и региона. Сарађује на етномузиколошким пројектима Матице српске из Новог Сада и Катедре за етномузикологију ФМУ у Београду.
Добитник је награде за успешан једногодишњи (2001) и вишегодишњи (2006.) педагошки рад Удружења музичких и балетских педагога Србије. Активан је члан управног одбора Српског етномузиколошког друштва и међународне организације ICTM за југоисточну Европу и подпредседник Управног одбора удужења ЦИОТИС.

др Дуња Њаради

доцент за ужу научну област Етнокореологија (Етнологија и Етнокореологија),

E-пошта: dunjanjaradi@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Дуња Њаради: Универзитет у Београду (Етнологија и Антропологија – Диплома); Универзитет у Нотингему, Велика Британија (Славистика – Мастер); Универзитет у Ланкастеру, Велика Британија (Студије Театра – Докторат).

Поље интересовања Дуње Њаради обухвата антропологију плеса, традиционалне и друштвене плесове као и плесове у религијском контексту. Дуња Њаради има богато предавачко искуство које обухвата више дисциплина као што су драма, театар, и антропологија. Током каријере Дуња Њаради је била добитница више стипендија и награда, као што су стипендија за докторске студије у Ланкастеру 2007-2010 (ORS); престижна плесна стипендија DanceWeb 2009 (ImpulzTanz, Беч) и усавршавање на Институту за Напредне Студије на Централно-Европском Универзитету у Будимпешти 2016/17 (IAS CEU). Дуња Њаради је уредница за рецензије у часопису Плес, Покрет и Спиритуалност (Journal of Dance, Movement and Spiritualities). Објавила је књигу Backstage Economies: Labour and Masculinities in Contemporary European Dance при издавачкој кући Chester University Press, 2014 године. Дуња Њаради предаје етнологију антропологију и етнокореологију на одсеку за етномузикологију Факултета музичке уметности.

др Ива Ненић

доцент за ужу научну област Етомузикологија

E-пошта: iva@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Доценткиња на Одсеку за етномузикологију ФМУ, сарадница на програму Интердисциплинарних мастер студија Универзитета уметности у Београду

Формално академско образовање
Еквивалент звања мастера етномузикологије (2004), магистар теорије уметности и медија (2009), доктор етномузикологије (2015), Универзитет уметности у Београду
Додатна усавршавања: једногодишњи програм напредних додипломских студија Београдске отворене школе (2003), једногодишњи програм студија рода (Центар за женске студије, Београд, 2002), радионица за докторанте “Current trends in ethnomusicological research” (Hildesheim, Немачка, 2012)

Научне области/теме
Културалне студије музике, критичка теорија, музика и идентификација, облици културног сећања и трансгенерацијско памћење, друштвени режими рода, студије популарне музике, теорија идеологије, етнографија и теренско истраживање, дигитална хуманистика, музика и медији, популарна култура и утопија/дистопија

Истраживачка интересовања
Истраживања др Ненић усмерена су на чвориште музичких пракси, идеологије и идентификације, са фокусом на репродукцију/осујећење владајућих родних режима, као и на политике интерсекционалности. Њен досадашњи теренски рад обухватио је резидуалне и неотрадиционалне аспекте сеоске народне музике у Србији, глобализацију, локалност и разлику у пољу world music супер- и супкултуре, женско музицирање на традиционалним народним инструментима у Србији и у оквиру урбаних независних/алтернативних сцена, балкански хип-хоп и стратегије отпора, као и поп-фолк у СФРЈ и у пост-југословенском контексту. Предмет њеног интересовања чине и релације идеолошке интерпелације и афективних пракси у пољу уметности и културе, епистемологија науке и теренског истраживања, превођење непосредног искуства у жанр етнографије, представљачки режими у етномузикологији и сродним дисциплинама, и у општем смислу, топографија популарне културе у раном 21. веку након постмодерне, из аспекта трансгресије, заузимања моћи деловања и распростирања моћи у друштву.

Ива Ненић је објавила бројне научне чланке, студије и есеје и превела неколико текстова и две књиге из области филозофије, етномузикологије, музикологије и антропологије музике.

Њену прву књигу, Дерегулација канона, идентификација звуком: свирачице традиционалних инструмената у Србији објавиће београдска издавачка кућа CLIO.

Секретар Катедре

Здравко Ранисављевић

наставник за ужу стручну област Етнокореологија

тел: +381 63 84 26 318
E-пошта: ranisavljevicz@yahoo.com
Биографија

Здравко Ранисављевић (Сремска Митровица, 23.10.1981.) је завршио мастер студије на Одсеку за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду 2008. године. Студент је завршне године докторских студија на овом Oдсеку. Од 2004. до 2015. године био је запослен као наставник предмета Народна игра у Музичкој школи ''Мокрањац'' у Београду, а од октобра 2010. године ради на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.

Председник је Центра за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС), где приређује игру и музику за потребе семинара, у организацији овог удружења. Од 2009. год. до данас сукцесивно је ангажован као стручни сарадник на уметничким пројектима Националног ансамбла Србије ''Коло''. Уметнички је руководилац народног оркестра КУД ''Станко Пауновић'' из Панчева, једног од еминентнијих друштава овог типа у Србији данас и стручни консултант за народни оркестар при КУД ''Коста Абрашевић'' из Бачке Паланке. Добитник је на десетине ''златних'' плакета и неколико специјалних награда за музичке аранжмане на фестивалима кореографисног фолклора у Србији, региону и дијаспори.

Активан је члан ICTM-a и ICKL-a, реномираних међународних удружења за проучавање традиционалне игре и музике. Од 2006. године до данас учествовао је на неколико симпозијума у органицацији наведених удружења, представљајући актуелну српску етнокореолошку и етномузиколошку праксу у светским научним оквирима. Аутор је и уредник различитих писаних, двд и аудио издања из области етнокореологије и примењене етномузикологије, и учесник многобројних етнокореолошких/етномузиколошких симпозијума и семинара у земљи и иностранству. Био је ангажован на неколико интернационалних пројеката у области културе, у последњих пет година, који су реализовани под покровитељством Европске Уније.