Дириговање

Дириговање у нашој средини има дугу традицију. Прва знања из ове области стицали су ђаци Српске музичке школе у Београду, као и школе Станковић, јер је постојала велика потреба за диригентима и руководиоцима бројних хорских, касније и инструменталних ансамбала. Та, почетна знања била су основа коју су многи од њих надограђивали на високим школама у разним еворпским музичким центрима, похађањем специјалистичких курсева познатих диригената (Никиша, Мотла, Талиха, Долежила, Дједечека, Малка и др.). Како су наши први истакнути диригенти најчешће по основној вокацији били композитори (С. Мокрањац, Ј. Маринковић, С. Бинички, С. Христић, М. Пауновић, К. Манојловић), није необично што су у првом наставном плану Музичке академије студије композиције и дириговања биле предвиђене на истом (првом) одсеку. Мада се међу именима његових првих студената налазе и неки будући диригенти (Мило Асић, Лазар Бута, Живојин Здравковић, Душан Сковран), рад на одсеку, у класи коју је имао Стеван Христић, био је првенствено усмерен на студије композиције. Први дипломирани студенти дириговања као главног предмета на Музичкој академији појављују се тек после педесетих година. Њихов број се у тој деценији из године у годину непрекидно повећавао, те је 1959. године одсек одвојен као засебан. Студијски програм дириговања поред главног предмета обухвата темељно изучавање и савладавање теоријских дисциплина, овладавање практичним музичким знањима и вештинама које су неопходне диригентима (свирање партитура, клавир, солфеђо, хармонија, контрапункт, музички облици, оркестрација, хор...), познавање корпуса хуманистичких дисциплина (историја музике, педагогија, психологија, социологија културе) и страних језика.

Циљеви студијског програма Дириговања су:
формирање музичке личности - диригента високог професионалног нивоа и припрема кандидата за педагошки рад у музичким и општеобразовним школама. Студенти стичу способност за самосталну уметничку активност кроз рад у ансамблима (симфонијски, камерни оркестри, хорови) као и компетенције за педагошки и креативни рад у музичким школама, школама општеобразовног типа и институцијама културе. Исходи учења су стицање практичних вештина (вештине уметничког изражавања, рад у ансамблима, одржавања проба, јавног извођења, импровизације, читања партитура, као и вештине осмишљавања и извођења наставе), теоријских знања (знање и разумевање репертоара и музичког материјала, познавање контекста музичке теорије, историје музике, стилова и извођачке традиције, технологије у музици, основних финансијских и правних аспеката професије, савремених принципа и метода у педагогији, основних елемената психологије музике и теорије уметности), и одређених општих компетенција (самосталност, психолошко разумевање, критичка свест и вештина комуникације). Стручни назив који се стиче по завршетку студијског програма је дипломирани музички уметник, а у додатку дипломи се прецизира - Диригент.

1. завршена средња музичка школа или, уколико кандидат нема завршену средњу музичку школу, положени допунски испити
2. положен испит за проверу склоности и способности
Детаљан поступак уписа на студијски програм Дириговања је одређен Статутом Факултета, као и Правилником о полагању пријемног испита. Студијски програм Дириговања је студијски програм Основних академских студија, траје четири године (осам семестара) и структуриран је у обиму од 240 ЕСПБ бодова. Сви предмети (обавезни и изборни) имају појединачно дефинисану бодовну вредност у складу са европским системом преноса бодова, при чему једном боду одговара приближно 30 сати укупне активности студента. Бодовна вредност појединих предмета креће се у распону од 2 до 9 ЕСП бодова, а у складу са природом предмета (временом које је потребно за његово савладавање) и оптерећењем студената,. У складу са позитивном традицијом уметничких студија у Европи, око 30% бодова који се стичу током студија односи се на главни предмет, а заједно са уско стручним предметом (клавир) број бодова је око 40%. Предмети на студијском програму груписани су у: уметничке (5 предмета -126 ЕСП бода), теоријско уметничке (10 предмета - 92 ЕСП бода) и друштвено хуманистичке (4 предмета – 22 ЕСП бодова). Садржај предмета дефинисан је кроз надоградњу претходно остварених знања у средњим стручним школама. Предмети се изводе кроз више модула, структурираних кроз семестре. Програмски захтеви у модулима конципирани су тако да се континуирано остварује напредак ка садржају наредног модула.
На студијском програму Дириговања изборни предмети су заступљени са 12 ЕСП (5%). Изборни предмет може се бирати потпуно слободно из сваке од понуђених група изборних предмета. Страни језик се бира између четири понуђена. На четвртој години, студенту је омогућен избор између два предмета из друштвено-хуманистичке области (Увод у примењену естетику и Историја уметности). Настава на предметима може бити индивидуална (главни предмет – Дириговање, клавир), групна (свирање партитура, оперски студио, вокална техника, солфеђо, хармонија, контрапункт, музички облици ...) и колективна (сви остали предмети). Специфични услови студијског програма Дириговања за упис зимског семестра више године студија јесу положена оба модула главног предмета претходне године студија. Остали општи услови су дефинисани Законом о високом школству и Статутом Факултета. Избор предмета из других студијских програма на Факултету није предвиђен студијским програмом Дириговања, као ни прелазак са других студијских програма из сродних области. Прелазак са студијског програма из исте области са другог факултета је дозвољен, уз обавезно полагање контролног испита. Детаљан поступак преласка са другог факултета је дефинисан Статутом Факултета.

Сврха студијског програма:
Дириговање је уметност/вештина у музичком управљању хоровима, оркестрима и другим ансамблима током извођења музичког / музичко-сценског дела. Диригент је личност свестраног образовања која усклађује музичаре у ансамблу у хармоничну целину током проба и наступа. Студијски програм припрема студенте за усавршавање уметности руковођења / дириговања хоровима, оркестрима и другим музичким ансамблима на пробама и наступима, омогућавајући свестран развој музичке личности и преношење стеченог практичног и теоретског знања. Сврха студијског програма Дириговања је формирање музичке личности - диригента високог професионалног нивоа. Студент по заврштеку студијског програма стиче компетенције за педагошки рад у основним музичким и општеобразовним школама, као и у институцијама културе. Поред тога, студент стиче могућност наставка школовања на другом степену сутдија (мастер), на студијском програму Дириговања, као и на интердисциплинарним студијама. Сврха Студијског програма Дириговања је у потпуности у складу са основним задацима и циљевима Факлутета музичке уметности.

Циљеви студијског програма:
Циљеви студијског програма Дириговања проистичу из сврхе за коју је програм и конципиран, те су стога усмерени ка формирању стручњака који ће:
  • Владати општим академским знањима и вештинама подразумеваним за рад у области образовања и културе, примењивим у наставном раду у основним музичким и општеобразовним школама.
  • Практично примењивати стечене уметничке вештине и теоријска знања остварена савладавањем свих обавезних и изборних предмета.
  • Даље развијати креативне способности кроз наставак школовања и усавршвања.
Циљеви студијског програма Дириговања су у потпуности у складу са основним задацима и циљевима Факлутета музичке уметности.

Компетенција дипломираних студената:
Студенти на студијском програму Дириговања стичу следеће компетенције које проистичу из специфичних предмета:
  • За самосталну уметничку активност која подразумева рад са ансамблима – хоровима, оркестрима и другим неформалним ансамблима (предмети дириговање, клавир, свирање партитура, оперски студио, хор, оркестрација, музички инструменти, вокална техника... )
  • За педагошки и креативан рад у основним музичким и општеобразовним школама, на предметима који припадају ужој уметничкој области назначеној у додатку дипломе (дириговање, клавир, солфеђо, хармонија, контрапункт, музички облици, психологија, педагогија, историја музике, историја уметности, примењена естетика)
  • За рад у институцијама културе - послови корепетитора, музичког уредника, сарадника... (компетенције произилазе из целокупног студијског програма)
  • За могућност наставка школовања на другом степену (мастер) на студијском програму дириговања и интердисциплинарним студијама.

Студенти на студијском програму Дириговања стичу следеће опште способности:
• Самосталност
  - прикупљање, анализа и синтеза информација;
  - критичко развијање идеја и аргумената;
  - самомотивација

• Психолошко разумевање
  - машта, интуиција, емоционално разумевање, способност за креативни приступ проблемима
  - размишљање и флексибилност у раду, као и прилагођавање новим и променљивим околностима
  - контрола и антиципација анксиозности и стреса у свакодневном раду и нарочито, јавном извођењу
• Критичка свест
  - критичка самосвесност и способност конструктивне критике

• Вештине комуникације
  - сарадња на заједничким пројектима и активностима, способност за тимски рад, договор и организацију, повезивање у разноврсним културним контекстима
  - представљање (јавно) свог рада у приступачном облику
  - одговарајуће знање о информатичким вештинама

Студенти на студијском програму дириговања стичу следеће предметно специфичне способности:
• Практични исходи учења (засновани на вештинама)
  - Вештине из уметничке области
  - Вештине уметничког изражавања – самостално осмишљавање и реализација сопствених уметничких концепата
  - Репертоарске вештине – искуство у различитим стиловима
  - Вештине свирања у ансамблима – могућност музичке интеракције у ансамблима различитим по величини и типу
  - Вештине вежбања и одржавања проба
  - Вештине читања – способност читања партитура на нивоу који је довољан како за разумевање музике, тако и за течно читање с листа
  - Вештине слушања, креације и репродукције – препознавање музичких материјала по слуху, њихово памћење и манипулација тим материјалима
  - Вештине комуникације – могућност интелигентног разговора и писања о сопственом уметничком раду
  - Вештине јавног извођења – савладавање бихевиоралних и комуникацијских захтева јавног извођења
  - Вештине импровизације – стварање музике на начин превазилажења нотног текста
  - Вештине из педагошке области
  - Вештина осмишљавања наставе
  - Вештина извођења наставе кроз примену стеченог знања
  - Вештина рада са децом у предшколском и основном школском образовању

• Теоријски исходи учења (засновани на знању)
  - Знање и разумевање репертоара и музичког материјала – добро познавање главних репертоарских токова у оквиру главног предмета и делимично познавање специјализованог репертоара.
  - Познавање и разумевање контекста из уже стручне области
  - Познавање музичке теорије
  - Познавање музичких стилова извођачке традиције
  - Познавање примене технологије у музици у целини као и у ужој области у којој се студенти специјализују
  - Поседовање извесног степена знања о финансијским, пословним и правним аспектима професије музичара.
  - Познавање међуодноса и међузависности свих горе поменутих елемената
  - Познавање и разумевање контекста из повезаних научних области
  - Познавање историје музике
  - Познавање основних елемената историје уметности
  - Познавање основних елемената научних поставки и историјског развоја теорије уметности
  - Познавање савремених принципа и метода у педагогији
  - Познавање елемената психологије музике
  - Студенти треба да имају широко разумевање како се технологија примењује у области музике у целини и да буду свесни техничко-технолошког развоја унутар уже области у којој се специјализују.
  - По завршетку студија студенти треба да буду свесни међуодноса и међузависности свих горе поменутих елемената, као и односа између теоријских и практичних сазнања.

Курикулум основних академских студија Дириговања формиран је тако да задовољи постављене циљеве. У складу са позитивном традицијом уметничких студија у Европи, око 30% бодова који се стичу током студија односи се на главни предмет, који се исказује као уметнички и опредељује струку. Међутим, и у настави главног предмета сједињена су уметничка, уметничко теоријска и друштвено- хуманистичка знања, а категоризација предмета извршена је према доминантној заступљености уметничке области. Споредни предмети су, сходно томе, опредељени у теоријско- уметничкој области, мада се и овде може говорити о суштински неодвојивом јединству практичних и теоријских знања. И на Факултету Музичке Уметности, као и на другим високим музичким школама, постоји неколико група предмета: главни предмет - дириговање, предмети струке (клавир, свирање партитура, оперски студио, хор, вокална техника, анализа музичких стилова, основи оркестрације, историја музике, солфеђо, хармонија са хармонском анализом, контрапункт, музички облици,..) и корпус друштвено-хуманистичких предмета (психологија, педагогија, социологија, историја уметности, примењена естетика и страни језик). Студијски програм је усаглашен са европским стандардима у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања. Студијски програм Дириговања траје четири године и подељен је у осам семстара. Фонд часова активне наставе недељно на првој години је 26, на другој 27, на трећој 25 и на четвртој години 25. Активна настава се састоји од часова предавања и вежби. Сви предмети су једносеместрални и носе одговарајући број ЕСП бодова при чему једном боду одговара приближно 30 сати активности студента. Редослед извођења предмета у студијском програму је такав да се знања потребна за наредне предмете стичу у претходно изведеним модулима. У курикулуму је дефинисан опис сваког предмета који садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСП бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке. Сваки семестар доноси студенту по 30 ЕСП бодова. Комплетан студијски програм Дириговања доноси студенту 240 ЕСП бод.

Настава на студијском програму Дириговања се изводи на следећим групама предмета:
1. Уметнички (126 ЕСП, 52.5%)
  • Дириговање, Клавир, Хор, Оперски студио, Основе оркестрације
2. Теоријско уметнички (92 ЕСП, 38, 3%)
  • Свирање партитура, Музички инструменти, Хармонија са хармонском анализом,Контрапункт,Основи вокалне технике, Познавање технике свирања инструмента,Италијански језик, Солфеђо, Историја музике
3. Друштвено хуманистички (22ЕСП, 9,2%)
  • Страни језик (изборни), Социологија, Психологија, Педагогија, Историја уметности, Изборни курс

Настава се по организацији базира на сва три типа извођења наставе
1. Индивидуална
  • Дириговање
2. Групна
  • Свирање партитура (група до 3 студента), Упоредни клавир (предавања - група до 5, вежбе – до 5), Основи вокалне технике (до 5), Хармонија са хармонском анализом (вежбе - до 15), Контрапункт (вежбе - до 15), Солфеђо (предавања - група до 20, вежбе - до 10), Познавање технике свирања инструмената (до 5), Основе оркестрације (предавања - група до 10, вежбе - до 5), Анализа музичких стилова (вежбе - група до 15), Оперски студио (вежбе - група до 3)
3. Колективна
  • Оперски студио (предавања - група до 25), Анализа музичких стилова (предавања - група до 30), Хармонија са хармонском анализом (предавања - група до 30), Контрапункт (предавања – група до 30), Музички инструменти (предавања - група до 30, вежбе - до 30), Хор (група до 300), Историја музике (300), Социологија (300), Психологија (300), Педагогија (300), Историја уметности (300), Изборни предмет (300), Страни језик (300)

Суштинска изборност исказује се кроз слободно формирање програма главног предмета, у оквиру детаљних садржаја током сваког модула, што омогућава поступан развој могућности и способности студента. Програмски захтеви адекватни су техничко-интерпретативном развоју сваког појединца и одражавају уметничке и психолошке аспекте његовог рада. Студент има могућност да изабере камерни састав у којем ће свирати у складу са својим интересовањима и способностима, као и страни језик у којем може да се усредсреди на познавање језика струке. Изборни предмети на студијском програму Дириговања су заступљени са 12 ЕСП (5%).

1. Страни језик
  •избор између четири страна језика (сваки курс језика је независно формиран по садржају, тако да је, током школовања, могуће похађати наставу из више страних језика)
2. Изборни предмет
  •избор између два друштвено хуманистичка предмета (примењена естетика и историја уметности). Специфичност наставе на овом студијском програму је то да часове предмета Хор због садржаја и природе предмета слушају студенти свих година заједно.